Дан победе, који обележавамо у целој земљи 9. маја, можда је један од главних празника земље, празник „са сузама у очима“. Стога су песме које аутори и песници пишу за овај дан и о рату једнако дирљиве, прилепивши се у саму дубину душе сваке руске особе. Представљамо вам пажњу наш ауторски избор таквих песама.
Прочитајте такође: Дечје песме за Дан победе
Пуцање у дечака
Момак је имао само шеснаест
Одведен је на стрељање.
Уопште се није плашио смрти,
Био сам забринут да нисам успео све.
Фашистичко дете у заседи
Чекале су се ноћи и дани.
И како су се појавили -
Прогласио се његов митраљез.
Победио их је, опростивши се
Тог дана са својом судбином.
Знао је да неће чекати
Родитељи иду кући …
Али чак и последњи метак
Није то препустио себи.
Сви ови минути су прошли
Размишљао је о својој земљи.
Нека непријатељ никад не провали
У свој вољени дом!
Нека се никад не врати
Није застрашујуће! Ни тада, ни касније …
Кад је дечак већ уза зид
Спреман да умре
Размишљао је о томе како је јадан
Да неће моћи да се бори!
Нису сви фашисти убијени!
Нису сви њихови тенкови уништени!
Откинуо је повез
И смело је рекао фашистима:
Да ћемо остварити победу!
Вратићемо се у домовину са славом!
Нека не сви, већ део нас,
Онај који је преживео и спасио Отаџбину!
Много нас је таквих
Не штедећи ни једне капи свог живота!
Наши људи неће победити
Не бојимо се непријатеља!
Залажемо се за матицу,
Имамо хиљаде храбрих бајонета!
Ово је све што нам је дато одозго,
Речима моје мајке "Волим!"
Са мајчином крвљу, са птицом на крову
Храбро ћу умрети за Отаџбину!
На заповест, нацисти су пуцали
Дечак од шеснаест година.
Али нису је поломили!
Оставио је траг у сећању …
***
Част је урезана у гранит!
У тишини хладног гранита
Под заставама које горе на ветру
На гробу непознатог војника
Погнућу главу коленом …
Положићу цвеће са поштовањем,
Сећајући се оних који нису дошли
Са бојног поља, из битке и битке,
Ко је тамо нашао његову смрт …
Сви су отишли, момци,
Борите се против фашистичке хорде
Војници нису никамо отишли
Они који се касније нису вратили кући …
Свака кућа, стан, колиба,
Тада јој је дао синове
Тај рат и војници су отишли
Борите се за наше градове.
Градови и села и села
За поља, за гајеве, за шуме!
Више није било хитне бриге!
Земља и небо су плакали!
А около је све пламтело ватром!
Одрасли и деца су умирали,
Крв невиних непријатеља није била довољна!
У овом и у овом свету!
Нема ограничења окрутности тога,
Али руски народ се не може сломити!
Наша војска је, наравно, претрпела губитке,
Али смрт им је имала шта понудити.
И уопште не штедећи свој живот,
Војници су похрлили у бој.
Водећи са собом душе фашиста,
Води непријатеље са собом!
И након што су их већ протерали одавде,
Наш руски војник је ишао даље.
Носећи свет свуда и свуда
Брат брату даје слободу …
Нису прошле године, већ много година,
Али њихов подвиг у сећању је
И у душама руског народа,
Част је урезана у гранит!
***
Непознати гроб војника
Тамо где су танкови тутњали
Тамо где су стајали топови
Далије су цветале
На ивици шуме.
Скроман крст стоји
А до ње је бела бреза
Растворити стабљике
Као нечије сузе.
У том гробу непознато
Наш војник лаже.
Нестао је за све без поруке,
Мислили су да је жив.
И док је у кући сахрана
Ипак није дошао
Супруга ноћи
У кухињи поред прозора.
Погледао сам кроз све очи тамо,
Завирујући у даљину.
Штета, нисам чекао.
Боже … Штета!
Деца су већ сазрела
А она је тужна
И све чешће ноћу
Плаче и не спава.
Колико је година прошло, али у срцу
Она боли.
И непознати војник
Ту, у даљини, лежи …
Масовно погубљење
Облаци се надвијају над градом
Дим је прекривао земљу
Уз страшну, страшну тутњаву,
Рат је провалио у живот.
Кроз тихе, познате улице,
Поход свемоћних краљева
Кроз колоне су марширали фашисти
Али они су се узалуд радовали.
Кад је преводилац немачки
Прочитао сам наредбу људима,
Сви око њега су га псовали,
Сви су га псовали.
Заиста, у његовом, иако руском говору
Звучало је једно: „Издај!
Ваша родбина, познаници,
Преживите најбоље што можете!
И бићете срећни!
Даће вам слободу
И ако нико не буде пронађен
Умрећеш с народом! "
Људи, сви који су отерани,
Ставили су га један поред другог, у редове,
И говор, док читате,
Они који се не слажу - тамо уз зид!
И ма колико се трудио
Фашистички плаћеник
Ништа осим презира!
Ништа осим подсмеха!
А меци су стално звиждали
И људи су падали на леђа,
Нису хтели да издају
И крв се просула свуда.
Проклети Немац то није могао поднети!
И сам се расплакао:
„Зар не желиш да живиш?
Нисте дете? Није мајка? Нисте старац?! "
Сви су ћутали, гледали мирно,
Како зли фашиста бесни.
Сви су пуцали у зид …
Али сви су остали чисти.
И душа, и срце такође,
И није издао своју земљу,
Изненађење на немачком лицу,
Последњи живи је гледао.
Напокон се насмејао,
И с поносом рекао непријатељима:
„Промена ће доћи, промена ће доћи,
И свако од вас шакала
Бежи са страхом од Русије,
Бришући се крвљу.
Наћи ћу снаге
И проклећу те на самрти … "
За оне стрељане у зору,
Скоро цело становништво,
Годинама касније, ми смо главни,
Модерна генерација!
Ти једноставни, невини људи
Својим примером су нам свима доказали
У срцу нема места издаји,
Победили су и непријатеље!
И колико је снаге било у њима,
У обичним градским људима!
Тако су отишли у своје гробове
За наше мирне дане.
